Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku. Shodno tome, ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Po zakonu o vanparničnom postupku je predviđeno da ostavinski postupak bude efikasan i brz i da naslednicima što pre omogući upravljanje nasleđenim dobrima. Ukoliko do okončanja ostavinskog postupka protekne značajno vreme koje bi moglo da dovede u opasnost zaostavštinu, Zakon o vanparničnom postupku predviđa mere za obezbeđenje zaostavštine i privremene mere kojima se obezbeđuju prava naslednika i legatara. Privremene mere za obezbeđenje zaostavštine su definisane odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko testamentom nije drukčije određeno.
Mesna nadležnost ostavinskog suda se određuje prema mestu prebivališta ili boravišta ostavioca. Može da se dogodi da ostavilac nema ni prebivalište, ni boravište na teritoriji Srbije, te se u tom slučaju mesna nadležnost suda zasniva na onom području gde se nalazi najveći deo zaostavštine umrlog lica.
Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko etapa vođenja postupka:
• pripremanje raspravljanja zaostavštine,
• popis i procena vrednosti zaostavštine,
• postupak ostavinskog suda (javnog beležnika) po prijemu smrtovnice,
• raspravljanje zaostavštine,
• donošenje sudskog rešenja o nasleđivanju.
Sve radnje ostavinskog postupka su usmerene na to da se utvrdi:
da je ostavilac umro, da li ima imovinu i ako je ima šta je čini i koliko ona vredi,
da li je sačinjen testament i ima li naslednika.
Kada je ostavilac sačinio pismeni testament, javni beležnik ga dostavlja sudu kako bi se testament proglasio. Testament se proglašava tako što ostavinski sud otvara pismeni testament, čita ga u prisustvu dva punoletna svedoka, koji mogu biti i naslednici. Naslednici i legatari imaju pravo na prepis dokumenta koji predstavlja pismeni testament. Ako je pismeni testament nestao ili je nezavisno od ostaviočeve volje uništen, a među zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, ostavinski sud će saslušati ta lica i izvesti predložene dokaze. Tim dokazima se utvrđuju činjenice o obliku u kome je testament sastavljen, o načinu nestanka ili uništenja testamenta, kao i o sadržini testamenta. Na osnovu iznetih dokaza, sud proglašava zapisnik po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.
Kada se radi o usmenom testamentu, testamentarni svedoci sačinjavaju ispravu koja sadrži podatke o volji zaveštaoca, koja se čita javno. Ako nema takve izjave, sud saslušava svedoke pojedinačno i pod zakletvom. Da bi se ovakav zapisnik proglasio potrebno je da među zainteresovanim licima nema spora oko postojanja testamenta, njegovog sadržaja i oblika. U suprotnom stranke se upućuju na započinjanje parničnog postupka.
