Ostavinski postupak je pravni proces koji se pokreće nakon smrti osobe kako bi se utvrdila i raspodelila imovina preminulog zakonskim naslednicima ili prema testamentu. Ostavinski postupak se definiše i kao vanparnični postupak za raspravljanje zaostavštine u kom sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu, kao i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima nakon smrti ostavioca.
Nasleđuje se zaostavština. Zaostavština predstavlja sva nasleđivanju podobna prava, koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavština se može naslediti po osnovu testamenta ili po osnovu zakona. Zaostavština, prema zakonu, ne može biti sačinjena od predmeta domaćinstva manje vrednosti, koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su oni sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu.
Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) se vodi pred sudom. Ostavinski postupak može biti pokrenut sudskim putem ili ga može pokrenuti ostavinski postupak na osnovu punomoćja naslednika.
Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) obuhvata pravne radnje, kao što su: utvrđivanje imovine pokojnika, utvrđivanje naslednika i raspodela imovine (raspravljanje zaostavštine).
Tokom postupka za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) se mogu javiti pravni problemi, gde su najčešći sporovi među naslednicima, nejasnoće u vezi sa testamentom ili zahtev za izuzimanjem pojedinih delova imovine iz ostavine.
Presuda doneta nakon ostavinske rasprave može biti pobijena. Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati su: bitna povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ili pogrešna primena materijalnog prava.
Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) zahteva angažovanje advokata za ostavinu. Advokat za ostavinu pruža pravnu pomoć naslednicima koji nisu upoznati sa pravnim procedurama, kao u situacijama gde postoji komplikovana imovina ili nesuglasice među naslednicima. Advokat za ostavinu informiše naslednike i izvršioce testamenta o njihovim pravima i obavezama u vezi sa nasledstvom. Nadalje, advokat za ostavinu priprema i podnosi potrebne dokumente sudu za pokretanje ostavinskog postupka (raspravljanje zaostavštine), što uključuje testamente, dokumentaciju o imovini, zahteve za administraciju i sve ostale validne dokaze potrebne za sudski postupak. Advokat za ostavinu zastupa klijente u ostavinskom postupku pred sudom, uključujući rešavanje sporova koji mogu nastati među naslednicima. Angažovani advokat za ostavinu osigurava da se svi dugovi preminule osobe i svi porezi plate pre nego što se imovina podeli naslednicima. Nakon sudske raspodele imovine, advokat za ostavinu savetuje klijente o načinima planiranja nasledstva, kako bi se izbegli budući pravni problemi i osiguralo da njihova imovina bude raspodeljena prema njihovim željama.
Primer sudske prakse se odnosi na tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilac Republika Srbija vlasnik, a Gradska opština Savski venac korisnik na zgradi, što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da Gradska opština Savski venac upiše ovo svoje pravo u katastar nepokretnosti, te da se izbriše zabeležba sekvestracije, kao neosnovan (presuda apelacionog suda u Beogradu ž 6675/20 od 16.03.2022. godine).
Apelacioni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija Jelene Stevanović, predsednika veća, Radmile Radić i Ivane Marković Radojević, članova veća, u parnici tužilaca Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo, ul. Kosovska 31, Beograd i Gradske opštine Savski venac koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda-Odeljenje za Gradske opštine, Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari Grad, Beograd, ul. Kneza Miloša br. 69, protiv tuženih AA iz …, …, …, BB iz …, …. i VV iz …, …, čiji je zajednički punomoćnik advokat Branislav Rajić iz Beograda, ul. Marička br. 9, radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 15.000.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P br. 2129/17 od 01.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2022. godine, doneo je presudu gde se odbija se kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P 2129/17 od 01.07.2020. godine. Odbija se zahtev Republike Srbije za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Iz obrazloženja:
„Pobijanom presudom, stavom prvim izreke odbija se tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilac Republika Srbija vlasnik, a Gradska opština Savski venac korisnik na zgradi u ul. … broj …. u …., sagrađenoj na k.p. … KO …, što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da Gradska opština Savski venac upiše ovo svoje pravo u katastar nepokretnosti, te da se izbriše zabeležba sekvestracije, kao neosnovan. Stavom drugim izreke tužba se odbacuje u delu u kome je traženo da sud utvrdi da označeni tuženi nisu zakonski naslednici iza pok.GG iz …, umrlog …. godine, pok. DDa iz …, umrlog …. godine i pok. ĐĐ iz …, umrlog …. godine na nepokretnosti zgradi u ul…. broj … u …, sagrađenoj na k.p. … KO …. Stavom trećim izreke obavezuju se tužioci da tuženima solidarno na ime naknade troškova isplate iznos od 278.250,00 dinara.
Protiv navedene presude, žalbu su blagovremeno izjavili tužioci, pobijajući je u celosti, iz svih zakonskih razloga propisanih odredbom člana 373 stav 1 ZPP-a. Tužilac Republika Srbija je troškove drugostepenog postupka tražila i opredelila.
Tuženi su odgovorili na žalbu tužilaca. Troškove drugostepenog postupka nisu tražili.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u skladu sa odredbom člana 386 Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS” br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Apelacioni sud je ocenio da žalba tužilaca nije osnovana.
U postupku pred prvostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2, tačka 1,2,3,5,7 i 9 ZPP-a, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima iz žalbe tužilaca, prvostepeni sud nije učinio povredu postupka iz tačke 12 ove zakonske odredbe, jer je za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge, izreka presude je razumljiva i postoji saglasnost između onoga što se u razlozima presude navodi sa sadržinom izvedenih dokaza.
Iz stanja u spisima proizlazi da tužioci podnetom tužbom traže da se prema tuženima utvrdi da je tužilac Republika Srbija vlasnik, a tužilac Gradska Opština Savski venac korisnik zgrade u ul. … broj … u …, sagrađenoj na k.p. … KO …. Prema tvrdnjama u tužbi svoje pravo vlasništva odnosno korišćenja tužioci zasnivaju na odredbi člana 7 Zakona o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije imovine koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (“Službeni list DFJ” 36/45), sa Zakonom o potvrdi izmenama i dopunama zakona (“Službeni list FNRJ” broj 64/46), kao i na odredbi člana 46 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (Službeni list SFRJ“, br. 6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“, br. 29/96,“Službeni glasnik RS“, br. 115/2005), po osnovu derelikcije.
Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti – stambenoj zgradi u ul. … broj … na k.p. broj … KO … je upisano u korist pok. GG, DD i ĐĐa, kao suvlasnika sa po 1/3 idealnih delova. Upisani suvlasnici su svoje pravo vlasništva na nepokretnosti stekli još 1940. godine i odmah nakon sticanja izvršili upis tog svog prava, ali su ubrzo nakon toga u februaru 1942. godine, odnosno u junu i septembru 1944. godine preminuli. S obzirom na to da je reč o licima jevrejske narodnosti, tokom okupacije imovina koja se vodila na GG i DD je bila konfiskovana, ali ova odluka je poništena odmah nakon završetka rata, odlukom Sreskog suda za Grad Beograd, kada je celokupna nepokretnost stavljena pod sekvestar i privremenu upravu NO III reona. Nakon donošenja ove odluke u januaru 1949. godine pravo vlasništva na predmetnoj nepokretnosti nije preneto nikakvim aktom državnog organa niti nekim drugim pravnim poslom na treća lica. Srodnici upisanih vlasnika, sada pok. EE, ŽŽ i ZZ su, postupajući po odredbama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača, pokrenuli postupke raspravljanja zaostavštine iza pok. GG, DD i II, kao zakonskog naslednika pok. ĐĐ, koji je preminuo dana …godine. Prema dostupnim podacima, samo ostavinski postupak iza pok. DD je pravnosnažno okončan i to ostavinskim rešenjem O 146/947 od 11.11.1947.godine kojim su za naslednike na celokupnoj pokretnoj i nepokretnoj imovini oglašeni EE, brat od tetke i ŽŽ i ZZ, sestre od tetke. Rešenjem o nasleđivanju O 495/09 od 10.12.2009.godine Opštinski sud u Bačkoj Palanci je ovde tužene AA, BB i VV oglasio za naslednike po osnovu zakonskog prava nasleđivanja, iza pok. LGG, DD i ĐĐ i to na predmetnoj nepokretnosti kući k.br. … u ulici … i kat. parceli br. …, koje su bile svojina ostavilaca, sa po 1/3 idealnih delova, i to iza pok. GG i DD, po pravu predstavljanja iza pok. EE i po pravu predstavljanja iza pok. ŽŽ, a za naslednike iza pok. ĐĐ po osnovu naslednopravne transmisije iza pok. JJ, supruga ostavioca, a po pravu predstavljanja iza pok. EE i pok. ŽŽ, na način da je AA iz … nasledila 2/4 idealnih delova, a VV i BB iz … po 1/4 idealnih delova. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno danom donošenja 10.12.2019.godine. Prethodno je devedesetih godina dvadesetog veka Gradska opština Savski venac, kao prodavac, zaključila ugovor o otkupu stanova, odnosno prenosu prava svojine na stanovima u zgradi u ulici …, koje je otuđila u korist ranijih nosilaca stanarskog prava, odnosno zakupaca na ovim stanovima.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev ocenivši da tužioci Republika Srbija i Gradska opština Savski venac, nisu ni pravnim poslom ni aktom nadležnog organa stekli pravo vlasništva, odnosno pravo korišćenja predmetne nepokretnosti niti se takav zahtev zasniva ni na jednom pravnom osnovu podobnom za sticanje prava svojine. Zaključak prvostepenog suda zasnovan je na činjenici da je zahtev Opštine Savski venac za utvrđenje prava korišćenja na navedenoj nepokretnosti koji je podnet 1972. godine odbijen rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, kao zemljišno-knjižnog suda, iz razloga što podnosilac zahteva nije podneo dokaz po kom osnovu je predmetna nepokretnost prešla u društvenu svojinu, niti ko je određen za korisnika na istoj, kao i da je predmetna nepokretnost data na upravljanje i stavljena pod sekvestraciju Uprave stambenih zgrada III reona Grada Beograda (koji organ je shodno odredbi člana 6 Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača, bio dužan da upravlja imovinom, ali samo do trenutka predaje imovine srodniku ili do odluke suda o prenošenju uprave nad imovinom), te iz razloga što rešenje Sreskog suda u Bačkoj Palanci od 11.11.1947. godine, kojom je ostavina GG predata u korist FNRJ nije postalo pravnosnažno, već je po žalbi zakonskih naslednika ukinuto i predmet vraćen na ponovno raspravljanje prvostepenom sudu, a nema podataka da je po tom nalogu postupljeno. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je cenio i tvrdnju tužilaca da je predmetna nepokretnost napuštena imovina, te da je Republika Srbija vlasnik po osnovu odredbe člana 46 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ali je istu ocenio neosnovanom, jer je iz priloženih dokaza nesumnjivo utvrđeno da su nekoliko godina nakon sticanja predmetne imovine svi upisani vlasnici preminuli, pri čemu su GG i DD ubijeni u koncentracionom logoru, a ĐĐ je preminuo 1942. godine, pa su navodi tužioca o napuštanju imovine od vlasnika bespredmetni, a njihovi pravni sledbenici EE, ŽŽ i ZZ su pokazali nesumnjiv interes prema imovini upisanih vlasnika, time što su, u skladu sa citiranim odredbama zakona, pokrenuli ostavinske postupke iza svih suvlasnika nepokretnosti, pri čemu je samo postupak iza pok. DD pravnosnažno okončan i to u njihovu korist, a okolnost da su nakon toga ova lica napustila zemlju ne upućuje na zaključak da su napustili predmetnu imovinu, već da zbog navedenih okolnosti nisu imali mogućnost da ovu imovinu preuzmu kao naslednici i da nad njom vrše vlast. Kako ostavinski postupci iza pok. GG i ĐĐ i nisu bili pravnosnažno okončani, to se ne može smatrati da su pravni prethodnici tuženih napustili imovinu, jer nisu uspeli da ostvare svoje nasledno pravo u ostavinskom postupku i da budu imenovani za vlasnike na istoj. Prema oceni prvostepenog suda Republika Srbija i Gradska opština Savski venac su sve vreme bili upoznati s tim ko su vlasnici predmetne imovine, kao i da je reč o licima koja su preminula, a što proizlazi iz dopisa Sreskog suda u Bačkoj Palanci Narodnom odboru Grada Beograda-Eksproprijacionoj komisiji, shodno čemu su nadležni organi bili upoznati i sa stanjem vlasništva i sa zahtevom naslednika za predaju imovine. Kako je predmetna nepokretnost obuhvaćena kao zaostavština pok. DD, GG i ĐĐ, koja je pravnosnažno raspravljena pred Opštinskim sudom u Bačkoj Palanci, te kako tužioci nisu dostavili dokaz da su tu imovinu stekli od pravnih prethodnika tuženih, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca, posebno imajući u vidu da ni u jednom od ostavinskih rešenja koja su ostala na pravnoj snazi imovina nije preneta na tadašnju FNRJ, već su na imovini pok. DD za naslednika oglašeni pravni prethodnici tuženih, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen. U pogledu tužbenog zahteva kojim je traženo da sud utvrdi da tužioci nisu zakonski naslednici, prvostepeni sud je smatrao da je ovako opredeljenim tužbenim zahtevom traženo utvrđenje negativne činjenice, što nije dopušteno prema odredbi člana 194 ZPP-a, zbog čega je tužba u tom delu odbačena.
Činjenično stanje u toku postupka je pravilno i potpuno utvrđeno i ono se žalbenim navodima ni ne dovodi u sumnju, pri čemu u žalbi nisu isticane nove činjenice niti predlagani novi dokazi u smislu člana 372 stav 1 ZPP-a. Žalbom tužilaca ponavljaju se već isticani navodi koje je prvostepeni sud cenio u pobijanoj presudi i za to dao dovoljne i jasne razloge, a koje ovaj sud kao drugostepeni prihvata kao pravilne, te pobijanu presudu posebne ne obrazlaže na osnovu ovlašćenja iz člana 396 stav 2 ZPP-a.
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tužioci nisu pružili dokaze iz kojih bi prvostepeni sud mogao utvrditi pravo svojine tužioca Republike Srbije, odnosno pravo korišćenja tužioca Opštine Savski venac, po bilo kom pravnom osnovu po osnovu koga pretenduju na tražena prava.
Neosnovani su žalbeni navodi tužilaca, kojima osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, prvostepeni sud je na osnovu svih izvedenih dokaza u smislu člana 8 ZPP-a, kao i na osnovu člana 231 stav 2 ZPP-a pravilno ocenio da tužioci nisu dokazali sticanja prava svojine ni prava korišćenja.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima žalbi tužilaca ne dovodi u sumnju, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 20, 45 i 46 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, član 6, 7 i 16 Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača.
Neosnovano se žalbom tužilaca ukazuje na pogrešnu primenu člana 7 Zakona o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača. Naime, odredbe navedenog zakona se moraju posmatrati u vezi sa članom 2 tačka 20 i 21 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (“Službeni glasnik RS” broj 72/11, 108/13, 142/14, 88/15 – Odluka Ustavnog suda, 95/18, 153/20) i ne mogu služiti kao osnov za sticanje prava svojine.
Ovo sa razloga što je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju uređen uslov, način i postupak vraćanja oduzete imovine, kao i obeštećenje za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije upravo primenom ovog propisa oduzeta od fizičkih lica i preneta u opštenarodnu državnu društvenu ili zadružnu svojinu saglasno članu 1 stav 1 citiranog zakona, te saglasno članu 2 po kojem se pravo na vraćanje imovine po odredbama ovog zakona može ostvariti za imovinu oduzetu primenom sledećih propisa među kojima je pod tačkom 20 i 21 i Zakon o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (“Službeni list DFJ” broj 36/45) i Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (“Službeni list FNRJ” broj 64/46).
Saglasno članu 11 Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije (“Službeni list FNRJ” broj 40/45, 56/45, 70/45, 61/46, 74/46, 105/46, 11/51 i 47/51) javni tužioci, državna i zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača i državni organi nadležni za upravljanje narodnom imovinom, pre pokretanja ili u toku postupka mogu zahtevati sekvestraciju, odnosno zabranu otuđenja i opterećenja i druga sredstva obezbeđenja na imovini za koju postoji opasnost uništenja, otuđenja, opterećenja, oštećenja ili umanjenja njene vrednosti, a zahtev za sekvestraciju se podnosi onom sudu pred kojim je pokrenut ili treba da bude pokrenut krivični postupak protiv vlasnika imovine.
Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda predmetna imovina je stavljena pod sekvestar, a na istoj su upisani vlasnici čiji su tuženi zakonski naslednici. Zakonom o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača i to članom 7 citiranog zakona bio je sužen zakonski krug naslednika, u odnosu na nasledno-pravne propise donete nakon 1945. godine, te se imajući u vidu i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, na odredbama takvog zakona, ne može zasnovati pravo svojine tužioca Republike Srbije, kako je to ocenio pravilno i prvostepeni sud.
Ovo imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje koje se žalbenim navodima ne dovodi u sumnju, a po kome je prvostepeni sud utvrdio da je u listu nepokretnosti broj … KO … upisana kat. parc. … na adresi ul. … i to kao zemljište pod zgradom i zemljište uz zgradu i druge objekte ukupne površine 4 ara i 05 m2, kao nosilac prava vlasništva na zemljištu upisana je Republika Srbija, a kao nosioci prava korišćenja na istom upisani su GG, DD i ĐĐ sa po 1/3 idealnih delova. Na navedenoj parceli upisana je porodična stambena zgrada na adresi … broj … u svojini GG, DD i ĐĐ prethodno u zemljišnim knjigama bila zabeležena sekvestracija na navedenoj imovini, kao i založno pravo u korist Narodne banke FNRJ, a po osnovu ugovora o kreditu zaključenog 1952. godine u ime GG i DD na iznos od 614.000,00 dinara, a radi opravke zgrade u ul. V … broj …. Ovaj ugovor su u ime imenovanih lica zaključili Narodni odbor III reona, Preduzeće za upravljanje stambenim zgradama. Upisani vlasnici, sada pok. GG, DD i ĐĐ su navedenu nepokretnost stekli na osnovu kupoprodajnog ugovora od 02.07.1940. godine, sa po 1/3 idealnih delova. Tokom Drugog svetskog rata u smislu Uredbe o imovini Jevreja, ova nepokretnost je oduzeta od vlasnika u korist Srbije, ali je nakon toga po osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih tokom okupacije izbrisan ovaj prenos i na nepokretnostima je zabeležena sekvestracija. Uspostavljeno je pravo vlasništva koje je postojalo na dan 06.04.1941. godine, ali su nepokretnosti date pod prinudnu upravu Uprave stambenih zgrada IONO III reona Grada Beograda, a tokom 1947. godine pravni sledbenici upisanih suvlasnika i to EE, ŽŽ i ZZ, pokrenuli su ostavinske postupke iza pok. GG, DD i II, kao zakonskog naslednika pok. ĐĐ. Sreski sud u Bačkoj Palanci je 23.07.1949. godine uputio dopis Narodnom odboru Grada Beograda-Ekspropriacionoj komisiji, kojim je obavestio ovaj organ da je ostavinu iza pok. DD jednim delom nasledio i EE, a da ostavinu iza pok. GG nije nasledio, te da je EE pre mesec dana otišao u Palestinu. Nakon što je Preduzeće za upravljanje stambenim zgradama III reona preuzelo upravljanje na predmetnoj nepokretnosti zaključilo je u ime GG i DD ugovor o kreditu sa Narodnom bankom FNRJ 1952. godine, po kom ugovoru je upisano založno pravo u korist Narodne banke FNRJ, a na ime vraćanja kredita u iznosu od 614.000,00 dinara. Dalje je 1971. godine SO Savski venac u Beogradu podnela zahtev za upis prava korišćenja i raspolaganja na predmetnim nepokretnostima kat. parcela … i kući K broj … u ul. … sa kućištem i dvorištem, ali je ovakav zahtev odbijen rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn broj 288/72 od 06.03.1972. godine, pri čemu je u obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da je potrebno podneti dokaz po kom osnovu je nepredmetna nepokretnost prešla u društvenu svojinu sa određivanjem korisnika na istoj.
Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja ni žalbeni navodi tužioca Opštine Savski venac da tuženi ne mogu da se uknjiže u katastru na osnovu ostavinskog rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Palanci broj 495/09, jer takav dokaz nije priložen u toku postupka niti bi to imalo uticaja na utvrđenje prava svojine odnosno korišćenja ovde tužilaca.
Pored toga, okolnosti kojima se osporava pasivna legitimacija tuženih, kao naslednika, odnosno vlasnika na predmetnoj nepokretnosti, nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke koja se odnosi na ocenu osnovanosti zahteva za utvrđenja prava svojine i prava korišćenja tužilaca u ovoj pravnoj stvari, u smislu da tužilac Republika Srbija nije dokazala svoje pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, niti Opština Savski venac pravo korišćenja, imajući u vidu sve priložene pisane dokaze u toku postupka, te rešenje zemljišno-knjižnog Drugog opštinskog suda kojim je odbijen zahtev za uknjižbu, obzirom na nepostojanje pravnog osnova.
Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja ni žalbeni navodi kojima se ukazuje da tuženi, odnosno njihovi preci koji su pokrenuli ostavinske postupke 1947. godine (EE, ŽŽ i ZZ), ne spadaju u krug lica-bliskih srodnika koji su imali pravo raspraviti zaostavštinu iza GG, DD i ĐĐ po citiranom zakonu, odnosno Zakonu o postupanju sa imovinom, koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača, imajući u vidu odredbe Zakona o nasleđivanju koje je prvostepeni sud pravilno primenio pravilno utvrdivši da zaostavština prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, te je pravilan i zaključak prvostepenog sud da su pravni prethodnici pokojnih GG, DD i ĐĐ, postali naslednici danom njihove smrti, a što je i utvrđeno pravnosnažnim ostavinskim rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Palanci broj O 495/09 od 10.12.2009. godine, ispravljenim dana 29.12.2009. godine. Naime, 1942. godine, odnosno 1944. godine stvarni vlasnici sporne nepokretnosti su postali pravni prethodnici tuženih, te je pravilno prvostepeni sud cenio da tužioci nisu uspeli da dokažu da je pravo vlasništva preneto na DF FNRJ ili bilo koji drugi oblik organizovanja vlasti u Beogradu u periodu do 22.10.1944. godine do donošenja ostavinskog rešenja.
Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja ni žalbeni navodi tužioca Republike Srbije da nisu postavljeni zahtevi za predaju na upravu, odnosno za raspravljanje zaostavštine na način predviđen odredbama člana 6 i 7 Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije, obzirom da je to suprotno činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, jer je ostavinski postupak pred nadležnim sudom pokrenut u roku, a posebno imajući u vidu obavezno tumačenje člana 7 navedenog zakona od strane Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ kojim je potvrđeno da se navedenim propisom ne dira u pravila nasleđivanja, već samo određuje rok u kom bliski srodnici mogu ostvariti pravo na upravu zaostavštine do njene rasprave.
Činjenica da je predmetnu nepokretnost – zgradu u ul. … broj … od 1947. godine nesmetano držala Opština Savski venac i da je niko ni na koji način nije uznemiravao, ne može dovesti do sticanja prava svojine iste, obzirom da opština ne može steći pravo svojine održajem. Osim toga, ni činjenica da nema dokaza kako su okončani ostavinski postupci, kod postojanja pravnosnažnog ostavinskog rešenja kojim su tuženi oglašeni za naslednike na predmetnoj nepokretnosti ne može biti od uticaja na utvrđenje prava korišćenja, odnosno prava svojine ovde tužilaca.
Osim toga, suprotno žalbenim navodima pravilno je prvostepeni sud cenio i da se saglasno odredbi člana 46 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ne može smatrati da se radi o napuštenoj stvari. Naime, stvar se smatra napuštenom kada njen vlasnik na nesumnjiv način izrazi da ne želi da je drži, ali je pravilno prvostepeni sud cenio da se imajući u vidu ponašanje pravnih prethodnika prethodnih vlasnika, ne može smatrati da se radilo o napuštanju stvari. Tužioci u toku postupka nisu dokazali da prethodni vlasnici sporne nepokretnosti na nesumnjiv način izrazili želju da nepokretnost više ne koriste. Osporavanje pravilnosti i pravnosnažnosti rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Palanci broj 495/09 nije od uticaja na pravilnost pobijane presude, obzirom da je navedeno rešenje snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti i u samoj izreci rešenja sadrži sve bitne elemente koje rešenje treba da ima.
Suprotno žalbenim navodima pravilno je prvostepeni sud ocenio i da je tužba u delu u kome se traži utvrđenje činjenice da tuženi nisu zakonski naslednici nedozvoljena, obzirom da kao takva nije propisana posebnim zakonom u skladu sa odredbom člana 194 ZPP-a.
Apelacioni sud je cenio i ostale žalbene navode, ali ih posebno ne obrazlaže, jer nalazi da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke na osnovu ovlašćenja iz člana 396 stav 1 i 2 ZPP-a.
Obzirom na ishod spora i postignuti uspeh stranaka, pravilna je i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke ožalbene presude, jer su troškovi tuženima dosuđeni i odmereni pravilnom primenom odredbe članova 150, 153, 154, 160 i 163 ZPP-a, kao i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećih u vreme donošenja odluke, te Taksene tarife, kao sastavnog dela Zakona o sudskim taksama, važeće u vreme nastanka taksene obaveze.
Sa svega izloženog, primenom člana 390 i 401 tačka 2 ZPP-a, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Obzirom da Republika Srbije nije uspela u drugostepenom postupku, na osnovu člana 165 u vezi člana 153 ZPP-a, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu ž 6675/20 od 16.03.2022. godine
